Prva generacija računara (Elektronske cevi):

Kao prva generacija računara u periodu 1945. do 1955. godine, bili su računari realizovani na bazi elektronskih cevi. Računar Colossus Veliki stimulans razvoju računara je bio Drugi svetski rat. Tokom prvog dela rata, nemačke podmornice su dobijale komande iz admiraliteta u Berlinu putem radio talasa. Engleski obaveštajci su presretali poruke i dešifrovali ih. One su šifrovane pomoću aparature ENIGMA. Da bi se poruke dešifrovale, bilo je neophodno izvršiti veoma masivno računanje u kratkom roku – od momenta prijema do izvršenja komande. Engleska je formirala posebnu laboratoriju za dešifrovanje, koja je konstruisala računar Colossus.

ENIAC (engl. Electronic Numerical Integrator And Computer) 1943. godine je započeo rad na projektovanju elektronskog računara koji je nazvan ENIAC. Sastojao se iz 18.000 elektronskih cevi i 1500 releja. Bio je težak 30 tona i trošio 140 KW snage. U pogledu arhitekture, bio je to računar od 20 registara. Svaki od njih kapaciteta 10 decimalnih cifara. ENIAC je programiran uz pomoć 6000 multipozicionih prekidača i konektora, koji su prespajani kablovima. Mašina je završena 1946. godine, i bilo je kasno da se koristi za bilo koju namenu za koju je konstruisana.

Svi računari su nastali u Americi na raznim univerzitetima, čija su imena nosili u svojoj skraćenici. Von Neuman mašina EDSAC (engl. Electronic Delay Storage Automatic Calculator) ili von Neuman mašina, prvi je računar sa ugrađenim programom i predstavlja bazični primer prvih digitalnih računara. Ova arhitektura računara je odigrala veliku ulogu u daljem razvoju računarstva. Von Neuman mašina, u pogledu arhitekture je obuhvatala sledeće komponente: 1.ALU (engl. Aritmetic logic unit) 2.CU (engl.Control Unit) ili upravljačka jedinica 3.Memorija 4096 x 40 bita 4.Svaka memorijska reč je sadržala 20 bitova za instrukcije ili 40 bitova za celobrojne vrednosti 5.Instrukcija se sastojala od: 8 bitova za tip naredbe i 12 bitova adrese U okviru ALU se nalazio jedan specifičan 40-bitni registar, koji se naziva akomulator. Tipično, kada se dva broja saberu, rezultat se smešta u akomulator, pre nego što se pošalje u memoriju. Danas u modernim računarima ALU i CU se nalaze na istom čipu pod nazivom CPU.