Rezultati (finalna faza) 2015/16

ISTORIJAT KLUBA

Fudbalski klub Javor osnovan je 1912. godine

Na prste jedne ruke mogu se izbrojati klubovi koji su postajaii u Srbiji kada ja student Milan Radojević doneo u Ivanjicu prvu fudbalsku loptu. U maloj varoši lako je našao dovoljno dečaka koji su igru sa oduševljenjem prihvatili. Za samo desetak dana osnovali su Ivanjičko djačko društvo i dali mu ime Javor.

Zbog ratova i malog broja klubova, sve do završetka Drugog svetskog rata nije bilo pravih liga i takmičenja, pa su uglavnom igrane prijateljske utakmice. Posle Drugog svetskog rata Javor je kao i drugi klubovi imao uspone i padove. Takmičio se u raznim rangovima, od najnižeg do najvišeg ali nikada nije prestajao da postoji, niti je menjao ime.

Iskorišćena šansa

Prve vredne uspehe postigao je u periodu 1958 – 1962 godine kada je bio na pragu Druge savezne lige i kada je imao jednu sjajnu generaciju igrača poniklih u Ivanjici. Predvodili su ih : B. Luković, Randjić, Šarčević, Djurić, Bjelogrlić, Nešovanović, Cukavac, Luković.

Svima je izgledalo da “Javor” ni ovoga puta neće uspeti. Na pragu kragujevačke zone sapleo se na pretposlednjem koraku izgubivši u Ivanjici od “Trgovačkog”. Rukovodstvo kluba i igrači,ipak,nisu gubili nadu. Zar jedan poraz da upropasti dugogodišnje napore,da ih liši zadovoljstva, igre sa jačim poznatijim protivnicima? U klubu, pa i u gradu na Moravii,zavladalo je optimistično raspoloženje. Da li je u pitanju inat ili uzbudjenje, da li se može uspeti? Medju igračima zavet “pobedićemo!”. Igraće samo oni koji to tako misle. Porazi su sastavni deo sporta. Mnogima poraz znači podsterk, pravi sportisti nisu oni koji samo za uspeh smatraju pobedu.

“Zlatna generacija”

Nije slučajno što su najveći uspesi ivanjickog “Javora” poklapaju upravo sa vremenom u kojem je igrala ova generacija. Krasilo ju je izuzetno drugarstvo. Bila je to generacija pravih prijatelja koja je živela sa fudbalom-na terenu i van njega. Mlađi su poštovali starije, a stariji i iskusniji – uzvraćali im korektnim odnosom, trudeći se da im pomognu i da ih osokole. Sve to se odražavalo na igru, donosilo uspehe. Stekla se u jednom vremenu mladost rođena samo jednom desetoleću, pred zadnji rat. Činili su je: dobri golamni popout Šarčevića, Kušića, Rajovića; bekovi kao što su braća Ćurići i M.Šarčević; halfovi V.Luković, Stojanović, Šakić, Karaklajić, M.Ranđić i Glavinić; organizatori igre kao što su Z.Bjelogrlić ili B.Nešovanović; strelovita krila – A.Ranđić i A.Cukavac, centar Baćko Luković.

Napokon Javor u Prvoj Ligi

Ipak, najveći uspeh u svojoj istoriji Javor ostvaruje u sezoni 2001/02 kada ulazi u Prvu saveznu ligu, i to na 90-tu godišnjicu postojanja kluba. Predsednik kluba Duško Sekulić i tri potpredsednika Dragan Lazović, Darko Bešević i Slobo Jovanović, nalazili su na čelu kluba i postavili temalje novije istorije kluba.

Šef stručnog štaba bio je Slavko Vojčić, a najveći uspeh ostvarili su igrači: Ćurčić, Milović, Petaković, Borović, Djoković, Lišanin, Gašić, Radosavljević, Jevdjović, N. Petrović, Bondžulić,i drugi. Ono što je pratilo dobre igre i rezultate Javora jeste atmosfera u Ivanjici. Na svakoj utakmici prisustvovalo je po nekoliko hiljada gledalaca, a veliki broj pristalica “belih” putovao je na sve utakmice u gostima. Podrška navijača bila je velika i njima prlpada deo zasluga za istoriski uspeh kluba.

Osvajanjem prvog mesta u Drguoj ligi-Zapad, Javor je u junu 2002. godine postao član Prve savezne fudbalske lige.
U prvoligaškom prvenstvu 2002/2003. Javor je odigrao 34 utakmice,zabeležio 9 pobeda,7 nerešenih i 18 izgubljenih utakmica; postigao je 22, a primio 38 golova.